Junaci i pesnici su slavni; mislioci su veliki; sveci su samo sveci. Možda je suma napora tamo gde nema atributa. (Isidora Sekulić)



Isidora Sekulić (1877–1958) je u mnogim svojim radovima izražavala tiha književnoumetnička sazrcanja inicirana posebnim religioznim nadahnućem. Njena umetničko-teološka tihovanja i molitve za spas ovog sveta i vlastite duše a na temelju uvida u vrlo dinamični unutrašnji kosmos preširokog čoveka najeksplicitnije su izražena u esejima i poetsko-proznim zapisima.



Isidorine religiozne stavove duhovna sazrcanja i moralne dileme između ostalih čitamo upravo u knjizi Stopama Hristovim – Odabrani zapisi: „Molitve u Topčiderskoj crkvi“ „Kraj groba koji će da zasija“ „Iskustvo na Božić“ „Bdenije u manastiru Rakovici“ „Kratak boravak u Žiči“ „Naše duhovno neimarstvo: dve putne beleške“ „Izravnanja“ „Trka bez mete“ „Oda snegu“ „Misterij puta i staze“ „Usredsređujmo se: Rasejanost nije mana nego porok“ „Naše ‘prelazno vreme’“ „Beleška o prolaznosti u životu“ „Zabeleška o gnevu“ „Dve reči o pravdi i večnosti“ „Ide li umetnost nad svetost?“ „Problem izuzetne ličnosti“ „Problem siromaštva u čoveku i književnosti“ „Intelektualac i siromaštvo“ „Jedna znamenita duhovna veza Istoka i Zapada [Sv. Avgustin]“ „Sv. Franciskus od Asiza“ „Rodna gruda Sv. Franciskusa iz Asiza“ „Stopama Hristovim Tomasa iz Kempisa“ „Odabrani sitni zapisi“.



Jako individualizovanim senzibilitetom i duhovnim okom ova književnica je odgonetala lične religiozne i stvaralačke nedoumice uzdignuvši ih na ravan opštih pitanja. Tako je stvorila poseban žanr – religiozni esej. Ona je u književni diskurs odlučno uvela korpus tema koji pripada teološkoj misli. Njena religioznost provejava i u prozi i u lirskim zapisima i molitvama a nesvakidašnja bogoslovska otvorenost i lucidnost te zapise čini istinitim i bliskim svačijem iskustvu. Kao pisac i mislilac Isidora je uspela da objektivno i razložno osvetli stvaralački um. U njoj su se integrisali ličnost pesnika ličnost mislioca i pregnuće mistika. Otuda ona postaje reprezent oduhovljenog umetničkog postulata modernog književnika. (Iz predgovora Jane Aleksić)