Zbirka poezije „Stvarno i nestvarno postaje jedno telo.111. pesama” objavljena je nakon što je autor primio značajne nagrade za svoje životno delo. Pesme su organizovane hronološki po temama u cilju da se prate autobiografski detalji pesnikovog života. Inicijalne pesme govore o detinjstvu pod Svojetskim Savezom. To je čudan i hladan poetski svet pun kovanica i toponima. Pesnik oslikava ništavilo u lavirintu ponovljenih reči (vetar kiša blato bolest kosti) i fraza ali nisu one ključ vrata koja vode unutar i napolje već tačke konvergencije različitih delova ove začudne poetske građevine.



Dickijeva poezija istražuje i redefiniše veze između smrti i erotskog stvarnog i nestvarnog. Pesnik ima nesvakidašnju sposobnost da prezentuje strašne teme i sistuacije na majstorski način neverovatnim stilskim postupcima.