Šum vremena je roman u kome je svaka sličnost sa stvarnim likovima namerna ali i potpuno nevažna: jer Džulijan Barns ne piše biografiju proslavljenog ruskog kompozitora već pre svega priču o odnosu umetnosti i vlasti umetnosti i ideologije umetnosti i umetnika. Umetnik je u ovom slučaju Dmitrij Šostakovič; njegov put od slave do nemilosti i natrag do slave koja je u međuvremenu izgubila smisao okosnica je povesti u kojoj Barns još jednom na način po mnogo čemu jedinstven u savremenoj svetskoj književnosti prepliće istoriju i imaginaciju opšteljudsko i sasvim lično vodeći nas neminovnom zaključku: strašnija od bolne i preduge istorije može biti jedino sudbina pojedinca u njenom kovitlacu. Onog pojedinca na primer koji sa spakovanim koferom iz noći u noć čeka lift s potajnom nadom da metalna šklopocija nikad neće doći. Tom slikom počinje Šum vremena: ono što sledi je istorija. Ili nešto još veće i značajnije: izmaštana priča.

Zoran Paunović



„Remek-delo biografske fikcije… Veličanstven roman… Bogat izuzetnim intimnim detaljima. Snažan roman o celoživotnoj borbi čovekove savesti umetnosti i neumitnih zahteva totalitarizma.“

Observer



„Barnsov mračni briljantni novi roman otvara scena nalik Čehovljevim pričama… Ova elegantno komponovana fikciona meditacija pruža novi pogled na životne sudare muzičkog genija i njegove kompromise s političkim moćnicima.“

Sunday Times