U napuštenim predgrađima Buenos Ajresa Enrikesova otkriva svet u kojem prošlost šapuće kroz prazne ulice a svakodnevica se izopačuje u jezivu fantazmu koja čeka da nas proguta.

Horor Marijane Enrikes ne izvire iz mraka već iz svakodnevice – iz potisnutih strahova nasleđenih trauma i narušenih odnosa ali i iz društvene nestabilnosti i apatije ekonomskih kriza ksenofobije i mizoginije. U njenoj poetici ove pojave preobražavaju se u natprirodno sve dok njihova jeziva prisutnost ne ostane čvrsto utkana u tkivo stvarnosti.

Prožete magijom fantastikom i religijom ove priče promišljaju odnos sećanja i zaborava kao i transgeneracijskih trauma. Istovremeno razotkrivaju pukotine savremenog argentinskog društva i njegov moralni i politički kolaps uključujući femicid korupciju raspad urbanog tkiva i iskustva marginalizovanih.

Ne zazirući od sirovog telesnog horora a oslanjajući se na urbane legende folklor i nasleđe vojne diktature Enrikesova oblikuje svet u kojem Buenos Ajres i njegova predgrađa nisu tek kulise već živi organizmi straha svakodnevni prostori – napuštene zgrade a ulice i domovi postaju pejzaži unutrašnjih i društvenih raslojavanja.

U ovim pričama sablasno i stvarno se neprestano dodiruju a svakodnevica izobličava sve dok noćna mora ne postane njen sastavni deo. Autorka ne pruža utehu; do poslednje stranice vodi nas kroz vrtlog nelagode i straha koji nas uznemirava i opominje da strah ne boravi gde ga očekujemo – već tamo gde se najviše plašimo da pogledamo.