Život Andree Skota sve je samo ne savršen naročito kad je u pitanju porodica. Četrdesetogodišnjak i samac koji i dalje uporno istrajava u nezrelosti Andrea je oduvek više voleo da se drži podalje od rodbine: od oca Libera nekadašnjeg brodskog kapetana s Pročide koji se posle ženine smrti s decom preselio u Napulj i od sestre Marine majke dvoje dece anksiozne i opsednute kontrolom. Kad porodične obaveze primoraju Marinu da otputuje i ostavi kod kuće teško bolesnog oca Andrea je taj koji preuzima kormilo. To je ujedno i početak pustolovnog vikenda tokom kojeg će Marinina zabrana pušenja biti samo jedno od mnogih prekršanih pravila. Dok ga u stopu prati „strašni jazavičar“ koji reži i dok spava Andrea se prisiljen da čuva osamdesetogodišnjeg oca koji nema nameru da ga tretiraju kao invalida iskrcava se na Pročidu vrativši se posle mnogo godina u mesto svog detinjstva na plažu sa crnim vulkanskim peskom koja je bila pozadina njegovih prvih ljubavnih radosti i razočaranja među raznobojne kuće nagrizene solju. U tim suprotnostima u tom nesavršenom savršenstvu koje izvlači na površinu nezaceljene rane ali i uspomene na beskrajnu nežnost uljuljkan povetarcem koji miriše na limun Andrea će pronaći ravnotežu.







Prevod sa italijanskog: Gordana Subotić