E pa neko mora to da radi: u svetu koji naprosto odbija da se urazumi Džeremi kreće u još jednu avanturu da probije stazu razuma kroz svu budalaštinu i idiotizam.

                                                   

I nije moguće znati šta će mu usput zapasti za oko. To bi moglo biti:

 

– vrednost Stounhendža kao biznis modela;

 

– zašto su svi sastanci gubljenje vremena;

 

– krađa kraljičinih krava;

 

– jedinstveni način jednog Norvežanina da pokaže zahvalnost;

 

– kako smestiti alarm protiv provalnika u kornjaču;

 



– kako je Lu Rid skroz omašio u vezi sa tim šta čini savršen dan.

 

 

Jezgrovito i provokativno ovo je Klarkson u najboljem izdanju. Hrabro se nosi s besmislicama koje mu smetaju u potrazi za svime što je vredno slavljenja. Zašto bismo morali da prihvatamo budalaštine? Zar stvari ne bi trebalo da funkcionišu? Zašto nikoga nije briga? Mislim zar stvarno tražim previše?