Iako to nije bio njegov običaj Čaplin je priču filma Svetlosti pozornice isprva zamislio kao kratki roman od trideset i četiri hiljade reči pod nazivom Svet pozornice (Footlights) koji se prvi put objavljuje u ovoj knjizi i to više od šezdeset godina od kada je napisan. Čaplinov živopisni ekscentrični stil koji urednici izdanja nisu menjali nesputano se kreće u rasponu od grubih kolokvijalizama do bogate slikovnosti jezika i dikensovskih opisa.

Uvodni tekst Dejvida Robinsona prati dug ali logičan razvitak sižea počev od nesvakidašnjeg zametka priče u Čaplinovom susretu s Nižinskim 1916. godine. Diskusija nakon osnovnog teksta romana govori o snimanju filma a omogućuje i uvid u stvarne ličnosti i mesta što su poslužili kao uzor Čaplinu a žive u njegovim sećanjima: tu su ljudi i pozorišta londonske četvrti Soho kao i jedinstvena baletska tradicija dva velika pozorišta na Lester skveru pozorišta Empajer i Alhambra kojima je u filmu Svetlosti pozornice prvi i jedini put odata počast.

„Godine 1979. nastupali smo pod šatorom u Parizu – a Dejvid Robinson je objavio prikaz predstave u Tajmsu. Godinu dana kasnije sreli smo ga u studiju Riversajd u Londonu preko Džerija Epstina pa smo ga povezali sa Unom Čaplin koja je za njega otvorila vrata Čaplinove arhive. Dejvid Robinson je s vremenom postao jedan od najboljih i najinformisanijih Čaplinovih biografa. Njegovo duboko poznavanje istorije varijetea cirkusa i vodvilja prirodno ga vodi ka filmu koji ovaj svet slika na tako živopisan način. Film i varijete su velike strasti Dejvida Robinsona... Nije čudo što su Svetlosti pozornice posebno privukle njegovu pažnju. Uvek su ga okruživale veličine poput Grimaldija Malog Tiča Vilijama Kloda Fildsa Freda Karnoa Harija Lodera Groka i svih ostalih. Čarli se rodio u tom svetu i iz njega je crpeo inspiraciju. Niko drugi ne bi mogao da nam ispriča priču iz pozadine filma Svetlosti pozornice tako kao Dejvid Robinson.“

Viktorija Čaplin i Žan-Batist Tijere Cirque Invisible