Ljudi su na Teri iscrpli resurse i generacijama unazad niko tamo nije video pravo živo drvo. No drvna građa je Teranima i dalje preko potrebna. Stoga su otišli na drugi svet Atše sačinjen od okeana i ostrva prepunih šuma kako bi sekli to blago i transportovali ga na matičnu planetu. Plan deluje vrlo jednostavno i ostvarivo izuzev jedne začkoljice: Atše nije lišen svesnog života. Na njemu žive ljudi visoki oko jedan metar i prekriveni zelenim krznom ljudi koji obitavaju u savršenoj harmoniji sa šumovitom i senovitom okolinom miroljubiv sićušni narod koji ume svesno da sanja i koji ne poznaje nasilje. Međutim zahvaljujući ljudima i njihovim šumarskim logorima sa „dobrovoljnom” radnom snagom upoznaće ga u njegovom najsurovijem obliku…

Svet se kaže šuma delo je ljutite autorke koja se ne miri s nepravdom koju čovek nanosi drugom čoveku drugim živim bićima i svetu u kom živi. Iako je napisan u vreme Vijetnamskog rata kom se Ursula K. le Gvin žestoko protivila još uvek je savršeno aktuelan jer se bavi temama kao što su invazija eksploatacija represija nužnost otpora neophodnost staranja o planeti i njenim resursima potreba za tolerancijom i razumevanjem između nacija rasa polova.

Oštar provokativan i subverzivan ovaj kratki roman koji pripada neformalnom autorkinom Hainskom ciklusu navodi čitaoca da se zamisli nad postavljenim pitanjima i odredi prema njima drugim rečima da se po mogućstvu promeni i sagleda svet u drugačijem svetlu. Aktuelnost ovakve vrste štiva treba da nam služi kao tužni podsetnik da u mnogim aspektima naša civilizacija ima još mnogo toga da nauči i fino podesi ne bi li dosegla nivo na kom slične literarne indignacije ne bi bile nužne.