Dramski tekst Mari Ndiaj „Tata mora da jede” bavi se problemom crnih došlljaka iz francuskih kolonija u Francusku. Ovaj komad Mari Ndiaj nije angažovani komad već intimna drama jedne porodice.



„Mari Ndiaj je ovom dramom zasekla u srž problema: problema (mnogih) crnih došljaka iz nekadašnjih francuskih kolonija u Africi u Francusku „metropolu” došljaka školovanih u najboljem duhu francuskog jezika i francuske kulture koji nailaze na ravnodušnost pa i neprijateljstvo starosedelaca na njihovu odbojnost strah ponekad predrasude redovno. (...)

No komad Tata mora da jede nije sociološki aktivistički komad u žanru angažovanog pozorišta.

Pre bi se reklo da je to komad o intimnoj drami jedne porodice – u osnovi porodični odnosi u njoj mogli bi biti isti i da nije razlike u boji kože njenih junaka. Tata-crnac ostavio je Mamu-belkinju sa dve sasvim male ćerčice (o da Mari Ndiaj takvu okolnost vrlo dobro poznaje – i njen otac je napustio njenu majku nju i Francusku kad joj je bilo samo godinu dana).”

Iz pogovora Jelene Stakić



Tata mora da jede je prvi komad jedne žene izveden za vreme njenog života u starom i cenjenom pozorištu Komedi fransez.



O AUTORKI



Mari Ndiaj rođena je u Francuskoj nadomak Pariza 1967. Otac Senegalac i majka Francuskinja upoznali su se kao studenti sredinom šezdesetih ali je otac kad je Mari imala svega godinu dana napustio porodicu i vratio se u Afriku.

Mari je s majkom i bratom danas poznatim sociologom odrasla u južnom pariskom predgrađu a Afriku je prvi put posetila tek sa dvadeset dve godine.

Mari su proglasili čudom od deteta francuske literature jer je počela da piše sa 12 godina a prvi roman napisala je kad joj je bilo sedamnaest.

Narednu knjigu sastavljenu od jedne rečenice koja se proteže na gotovo dvesta strana napisala je u 21.

U bogatoj karijeri koja traje preko četvrt veka pisala je eseje kratke priče knjige za decu drame i romane.



Dobitnica je prestižne Gonkurove nagrade i nagrade Femina.