„Pogledah je: ja sam joj pružao jedinu istinsku tajnu koja se sastoji u odsustvu tajne za kojom je mogla večito da traga. Sve je bilo jasno sve prosto u meni: u čistoj zagonetki nema unutrašnjih slojeva. Pokazivao sam joj lice lišeno tajne neodgonetljivo; čitala mi je srce kako ničije srce nije čitala; znala je zašto sam rođen zašto sam bio tu i što je više u meni smanjivala udeo nepoznatog to joj je bilo mučnije to je više zazirala.“

Moris Blanšo

Toma Mračni je najpoznatije prozno delo uticajnog francuskog pisca Morisa Blanšoa (1907-2003). Toma i Ana se sastaju u malom hotelu i veruju da vole jedno drugo. Blanšo uz pomoć ovog para ispituje do koje mere smo našom individualističkom prirodom odvojeni od bližnjih i da li je dublja komunikacija uopšte moguća. Toma Mračni nije nikakav književni lik ili junak nego ime koje se dovodi u vezu sa iskustvima samoće i preobražajima ime čija realistična vrednost ostaje nerazjašnjena.