Ovo je roman o sudaru civilizacijski odeljenih svetova o položaju stranih konzula u zatvorenoj i neprijateljski nastrojenoj bosanskoj kasabi kojoj dolazak sličnih funkcionera nikada nije doneo nikakvo dobro. Vešto slikajući lokalni travnički ambijent i utisak koji on ostavlja na strance i pridošlice Andrić šalje pregnantnu poruku o nepomirljivosti Istoka i Zapada večito zagledanih u suprotne sisteme vrednosti. Dotičući se u pojedinim epizodnim povestima sudbine Sefarda raje i lokalnog stanovništva Andrić daje živu ilustraciju travničkog društvenog ambijenta s početka XIX veka zasnivajući svoje ostvarenje na izuzetnoj dokumentarnoj građi koja pripovestima daje pečat verodostojnosti.