Tekstovi sabrani u ovoj knjizi objavljivani su i ranije istina u nešto drugačijem izmenjenom ili skraćenom obliku već prema prilici. To se odnosi i na neke delove iz Dodataka.



Sve njih karakteriše uporno istrajavanje na „metafizičkoj“ onostranoj dimenziji sve vreme prisutnoj u tumačenju kako životopisa samih junaka ove knjige (njihovog porekla pre svega) tako i sadržine i smisla njihovih dela. Molim čitaoca da ima u vidu da tu dimenziju ja doživljavam doslovno dakle kao zaista postojeću stvarnost a nikako ne kao književnu uslovnost kao recimo nekakvu metaforu što opet znači da je ona pre plod svega drugog samo ne namerne da tako nazovem tu vrstu „foliranja“ interpretativne ekstravagantnosti. Na ovim tekstovima dakle otisnut je pečat mog živog uverenja u prožetost svega zemaljskog onostranim. Želim da dodam i da su oni rezultat nadahnuća jednom od najveličanstvenijih ikada napisanih „mističnih“ knjiga – Ružom sveta Danila Andrejeva. Ideja vesnika i vesništva to jest genijalnog umetnika i poruke njegovog dela već je na osoben samo geniju svojstven način iskazana u toj knjizi: vesnici su po Andrejevu sasvim posebna vrsta stvara-laca mislilaca i umetnika koji nastupaju ili bolje rečeno istupaju sa novim planetarnim kosmičkim idejama koje utiču na tokove zemaljskog razvoja na političku i kulturnu istoriju čovečanstva. Uostalom ta je ideja naravno opet na jedan osoben ne manje genijalan način iskazana i u Harmsovoj priči Posetili su me vesnici. Ako pak u ovoj knjizi i ima nekog doprinosa tezi Danila Andrejeva tog vidioca nad vidiocima i sasvim sigurno – vesnika (doprinosa u smislu njenog potvrđivanja i potkrepljivanja) onda je on pre usputan i slučajan nego što je plod svesne namere.



Ova knjiga je to ovde posebno želim da istaknem skroz i naskroz nenaučna i ako se či-taocu učini da u njoj ima nečeg istinitog i verodostojnog onda on treba da zna da to ni u kom slučaju ne pripada trudu nauke to jest istraživanju vođenom naučnim metodom to nikako a jedino što bi u njoj moglo da se dovede u kakvutakvu vezu sa tom metodologijom jeste njeno otvoreno pokazivanje svojih slabih strana to jest nešto kao upodobljavanje zahtevu za opovrgljivošću teorija (uostalom i u esejima se krije nekakva teorija zar ne?) odnosno metodskom zahtevu da teorija mora biti postavljena tako da može biti opovrgljiva što je uzgred budi rečeno jedina vrsta „otvorenosti“ koju moj „zatvoreni“ um može da prihvati. Tako budući daleko od nauke u ovim tekstovima sam prema tome daleko i od onih tipično naučnih predrasuda u odnosu na „onostrane“ činioce samog stvaralačkog akta. Uostalom to će lako moći da uoči svako čim počne da čita ovu knjigu.



Elem esej Bela krila je prvi put objavljen u zborniku Harms – avangard (delovi teksta su prevedeni na ruski jezik) u izdanju Filološkog fakulteta u Beogradu 2006. godine čiji je urednik i priređivač bila prof. dr Kornelija Ičin a u kome su sakupljeni referati sa istoimene konferencije. Na srpskom jeziku esej je u celini objavljen u časopisu Zenit (Beograd br. 14 2014) koji je nažalost prestao da izlazi a koji je dugi niz godina uređivao i entuzijastički u životu održavao Srđan Stanišić. Tekst koji se pojavljuje u ovoj knjizi je proširen u odnosu na ranije objavljene verzije budući da se u njemu citirane i neke kratke priče Danila Harmsa kojih prethodnim izdanjima ovog eseja nije bilo.



Esej o Andreju Belom Povratak anđela predstavlja proširenu verziju pogovora napi-saog za roman Moskovski čudak (Andrej Beli Moskovski čudak Beograd 2014 Logos/AED Studio str. 215241) a koji u tom izdanju nije potpisan. Moskovski čudak je inače prvi deo romana Moskva čiji su drugi deo Moskva na udaru isti izdavači objavili 2015.



Esej Crna krila (Mihail Vrubelj) prvi put je objavljen u zborniku u kome su sabrani materijali i referati sa konferencije Avangard i ideologiя: russkie primerы održane na Filološkom fakultetu u Beogradu 2009. godine. Delovi eseja prevedeni su na ruski jezik. Na srpskom jeziku ali u potpuno „prekomponovanoj“ varijanti u odnosu na ovaj iz knjige tekst Crna krila pojavio se 30. aprila 2016. godine u časopisu Nacija Onlajn (http://www. enacija.com/ pod nazivom Preteča crnih krila). Pored toga u odnosu na tekst koji je objavljen u časopisu ovaj koji je sada pred čitaocem dopunjen je i kraćim zapažanjima koja kako mi se čini otklanjaju moguće nedoumice i umnogome pojašnjavaju moje shvatanje Vrubeljevog slikarstva.



Što se pak tiče tekstova objavljenih u Dodacima neki od njih su i ranije štampani kao na primer tekst Iz istorije jednoga romana (objavljen kao predgovor knjizi: Danil Harms Gde ste vi Puškine Beograd 1997. Logos/Ant u prevodu Kornelije Ičin) ili pak Preteča crnih krila (Leonid Andrejev) koji je objavljen kao pogovor knjizi: Leonid Andrejev Juda Iskariot-ski Tisa/Logos Beograd 2005). Naravno oba teksta se ovde štampaju u donekle izmenjenom obliku. Ostali pak „dodaci“ nemaju „prethodnika“ oni su pisani usput dok sam čitao i ispravljao glavne tekstove Triptiha za Genija (osim dela pod nazivom Supramodernizam koji je izgovoren na već pomenutoj konferenciji Avangarda i ideologija.