– Mera opreza mera je i duhovitosti. – Zasigurno!



Kad neko iza sebe ima petnaestak knjiga od čega je polovina u proznom obliku reći da je zreo i ozbiljan pisac više nije kompliment. Ali reći da je svež – jeste. Blašković je još uvek mladić u književnosti i na tome mu treba zavideti. To je mladost koja pobeđuje i sopstvenu mudrost i književni dar. No ima neka pametna suptilna i primerena mera dokumentarnog u vrcavoj dnevničkoj svakodnevici pretočenoj u ovaj Blaškovićev roman.



Površno čitanje tih „dnevnih zapovesti“ zamka je za naivnog čitaoca. Duhovitost i intimistička prisnost kao i prividna lakoća izricanja ram su za sliku preko koje Blašković upućuje umetničku poruku koja se s namerom sastoji od paradoksa ozbiljne i mudre vedrine.



Vladislav Bajac



Kažu da je Česlav Miloš u svom poslednjem intervjuu na ovom svetu rekao možete zamisliti s kakvim ukusom u ustima kako je književnost turnir grbavaca. Kako god. Na taj viteški megdan evo već osmi prozni put izlazi i Laslo Blašković pisac prefinjenog stila poetske snage i literarne erudicije inspirisan formom dnevničkih zapisa kojom ispisuje svoje svakodnevične kobajagi događaje a sve prebirajući po rodnoj Podbari starom kraju Novog Sada iz koje izvlači sudbine oblikovane njenim kapijama i ulicama onima od pre i ovima od sad. Imena znana i neznana koje čuva topografija ove novosadske Čubure (tek nešto plavnije i ravnije) upletena su veštim rukama u niti prostora i vremena koje na dodir prepoznajemo i u raznim petrogradima istanbulima i dablinima. Ova podmoderna Postbara izazov je dovoljno velik za svakog književnog znalca i životnog amatera.



Ivana Đurić Paunović