Radnja romana Ulhva šamanka smeštena je u vreme japanske okupacije kada je zapretila velika opasnost da iščeznu korejski identitet jezik i kultura. Drugi pisci tog vremena uglavnom se bave ideologijom teškim životom pod okupacijom kritikom starog nasleđa dok se Kim Tong Ni u pokušaju da spase kako on kaže duh nacije odnosno izvor korejskog mentaliteta okreće korejskoj tradiciji i izvornom duhovnom svetu Korejaca – šamanizmu. Glavna tema je sukob između majke šamanke i sina protestanta zbog nepomirljivih religijskih opredeljenja.



Iako se roman može posmatrati i kao sukob stare i nove religije kulture Istoka i Zapada razlog autora da napiše ovaj roman pored očuvanja korejskog identiteta leži u metafizičkoj zabrinutosti za odnose između božanstva i čoveka . Književnost dvadesetog veka kako autor tvrdi nije umela da reši problem nihilizma koji se pojavio krajem devetnaestog veka. Iz tog razloga smatrao je da je njegova književna misija da pronađe novo božanstvo i otkrije novi odnos između božanstva i čoveka . U toj potrazi u svom književnom opusu okreće se ne samo šamanizmu već i hrišćanstvu i budizmu. - Mila Stamenković i Ćo Jang Von Iz Uvoda







Kim Tong Ni (pravo ime mu je Kim Si Đong 1913–1995) rođen je u Kjongđuu u provinciji Severni Kjongsang. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom gradu. Srednju školu je započeo u Teguu i posle dve godine se preselio u Seul. Školovanje je prekinuo 1928. godine zbog siromaštva i posvetio se književnom radu. Karijeru je počeo pisanjem poezije i eseja koji su objavljeni u poznatim časopisima.



Za vreme japanske okupacije Kim se okreće korejskoj tradiciji pre svega duhovnom svetu Korejaca šamanizmu konfučijanstvu budizmu i hrišćanstvu i često opisuje sukob tradicionalnog i modernog šamanizma i hrišćanstva. Romani iz tog perioda su Naslednik Hvaranga (1935) Legenda o Žutoj zemlji (1939) Poštanski konj(1948) dok pripovetka „Portret šamanke“ (1936) znatno kasnije prerasta u roman Ulhva (1978).



Posle Korejskog rata teme koje dominiraju u stvaralaštvu Kim Tong Nija jesu politički sukobi i patnja ljudi za vreme i posle rata. Romani iz tog perioda su: Evakuacija iz Hungnama (1955) Dinja (1963) Tri kraljevstva (1972) Grobnica kralja Munmua (1974) i drugi.



Bio je direktor raznih književnih udruženja i organizacija urednik novina predavao na prestižnim univerzitetima u Koreji i dao veliki doprinos razvoju korejske književnosti. Nekoliko njegovih dela je ekranizovano. Dobitnik je i većeg broja književnih nagrada za svoje stvaralaštvo a za roman Ulhva bio je nominovan za Nobelovu nagradu 1982. godine. Dokaz o važnoj ulozi koju ima u istoriji korejske književnosti jeste i književna nagrada koja nosi njegovo ime i koja se od 1998. svake godine dodeljuje za najbolji roman u Koreji.