Uliks Džejmsa Džojsa je jedan od nekoliko najznalajnih romana u istoiji. Uliks je roman koji ispod naizgled trivijalne priče krije bezbroj slojeva. Najvažniji i najraskošniji sloj napisan je kroz paralelizme i kontraste sa Homerovm Odisejom. Džojs na fascinantan način dekonstruiše mit i svaki od događaja glavnog junaka Bluma povezan je sa Odisejevim avanturama.



Pisan u Cirihu Trstu i Parizu u periodu od 1914. do 1921. godine roman Uliks postao je ne samo kruna Džojsove asketski dosledne umetničke misije već i jedan od najznačajnijih romana u istoriji pisane reči. Krajnje svedena i jednostavna fabula ovog dela obuhvata život tri glavna lika u toku jednog jedinog dana 16. juna 1904. godine u Dablinu. No ispod površinskog sloja radnje – satkanog mahom od trivijalnih sitnica koje prelomljene kroz svest junaka dobijaju neslućeno veliki značaj – krije se nesagledivo obilje nivoa kazivanja i značenja. Najznačajniji i najraskošniji među tim nivoima verovatno je onaj koji je sagrađen kroz preplitanje paralelizme i kontraste sa Homerovom Odisejom. Džojsov Odisej Leopold Blum daleko je od Homerovog junaka isto onoliko koliko su dablinske zagušljive krčme i javne kuće daleko od uzvišenog helenskog sveta. Džojsova dekonstrukcija mita odvija se na beskompromisan i umetnički plodan način: svaka od Blumovih mahom banalnih dogodovština ima svoj pandan u nekoj od veličanstvenih Odisejevih avantura i time Džojs ubedljivo pokazuje u šta je mit pretvoren u savremenom svetu. Nema više heroja nema više podviga koji pomeraju granice čovekovih sposobnosti i dosega njegovog saznanja. Ipak ono “da” na kraju čuvenog monologa Moli Blum kojim se roman završava ne mora značiti tek rezignirano mirenje s užasom praznine već možda i radosno prihvatanje života koji iako lišen mitske uzvišenosti nije ostao lišen svakog smisla. Stari mitovi su mrtvi – valja izmišljati nove. Džejmsu Džojsu je to u Uliksu mnogostruko pošlo za rukom: uostalom stvorio je roman koji je i sam prerastao u mit trajno otvoren za nova čitanja i tumačenja.