Ozbiljan čitalac je uostalom u iskušenju da ovo Đorgovićevo delo nazove i dramom jer strogo su poštovani principi jedinstva mesta radnje i konflikta koji otkriva dramsku ideju. Može se naravno delo Đorgovićevo doživeti i kao mešoviti dramolet sa didaskalijama koje su poseban i veliki izazov. Nije delo podeljeno na činove i s razlogom – drama još nije okončana. Bez epiloga je u istorijskom smislu iako sve slike govore da su za sada samo prolog. Likovi su izvan svake fikcije odnosno istorijski prepoznatljivi u ovom dramskom ansamblu njih ima mnogo a sigurno su glavni Tito Kardelj Ranković i Dobrica Ćosić među piscima iako je važno mesto ipak dato M. Krleži.