U odnosu na Martinin prvenac „Ovo telo je hotel“ već iz naslova druge zbirke je moguće naslutiti drugačiju atmosferu prostor u kojem su stvoreni uslovi za dublju samorefleksiju lirskog subjekta. Autorkine pesničke slike sada u sebi nose naznake oblikovanja novog senzibiliteta a ton kojim nam se obraća je zreliji nežniji i sveobuhvatniji.