Kroz sabiranje ideologija u fikciji preko likova koji nisu rođeni nego iskrojeni po obrascima (levičarski internacionalista antisemita Jevrejin nacionalista autohtonista cionista bivši huligan i tako dalje) u ovom dokumentarnom romanu se preispituje niz predrasuda o pripadnosti kategorijama nacionalno ideološkog tipa.



Radnja romana Već dve hiljade godina... počinje dvadesetih godina prošloga veka. Jevrejske studente napadaju i tuku drugi studenti. Bezimeni mladi narator Jevrejin suočava se sa nasilnim isterivanjem jevrejskih studenata sa Univerziteta. Budući da je i sam student Pravnog fakulteta nakratko se pridružuje grupi svojih kolega jevrejskih studenata koji su organizovali otpor da bi mogli da nastave studije ali ih ubrzo napušta. On se ne plaši batina; on se plaši da će izgubiti svoju slobodu identifikujući se s grupom. Takođe zazire i od činjenice da ga psihologija žrtve isuviše privlači. Više iz prikrajka taj lik primećuje da batine koje dobijaju njegove kolege Jevreji oblikuju i snaže „Jevrejina” u njima čime razvija određenu svest o pripadnosti. On ne želi da negira niti da bude definisan svojim jevrejstvom.