Kroz Veneciju u ravnici najnoviju zbirku priča Vanje Čobanova prodiru tmurni pejzaži vojvođanske prošlosti. U sedam zasebnih celina pisac pripoveda o čini se večnom duhu jednog podneblja i njegovih žitelja koji kao da tavore između sna i jave računa i ljubavi nikako ne uspevajući da razluče vode li promišljene živote ili sve stavljaju na kocku zarad jedne pesme žene ili slike.

Naslovna pripovetka govori o jednoj od najfatalnijih i najmisterioznijih ljubavi Vojvodine. To je storija o Lazi Kostiću i Lenki Dunđerskoj tridesetak godina mlađoj udavači iz najbogatije srpske porodice. Senka tabua još lebdi nad njima možda bi ta priča ostala neotkrivena da Laza o njoj nije napisao najlepšu ljubavnu pesmu srpskog jezika - Santa Maria della Salute.

 Poetika ravničarske naravi autor je i ranije proučavao stavljajući svoje ramove na priče iz Panonije. Laza Kostić Đura Jakšić Paja Jovanović i mnogi drugi  neznani junaci svojih epoha kreću se kroz ove priče kao kroz svoje živote: nekad klize malo posrću pa onda lebde. Vanja Čobanov sve te tanane nijanske emocija i hladnog računa hvata u letu uzima im samo obrise i onda ih pretvara u svoje literarne kreacije.