Prevod s japanskog: Jelena Milenković

Objavljen između 1936. i 1938. godine Vetar se diže smatra se jednim od najlepših dela japanske književnosti 20. veka.

U ovom lirskom i duboko dirljivom romanu Hori Tacuo pripoveda o ljubavi koja prkosi prolaznosti. Radnja smeštena između sunčanog planinskog odmarališta i tihog sanatorijuma obavijenog maglom prati dvoje mladih koji pokušavaju da sačuvaju svaki dragoceni trenutak uprkos neizbežnoj senci bolesti i rastanka.

Naslov romana nadahnut je čuvenim stihom Pola Valerija: „Vetar se diže treba pokušati živeti.“ Vetar u Horijevoj prozi postaje simbol promene prolaznosti i životne snage – podsećajući da nijedan trenutak nije večan ali da upravo zato svaka iskrena ljubav dobija neprocenjivu vrednost.

Ovo izdanje donosi i novelu Lepo selo nežnu i autobiografski nadahnutu priču u kojoj autor oživljava uspomene na susret sa svojom budućom verenicom Ajako Jano. Smeštena u slikovite predele Karuizave novela predstavlja emotivni uvod u svet Vetra se diže i zaokružuje celinu posvećenu ljubavi sećanju i prolaznosti.

Poetski suptilan i bezvremen Vetar se diže jedno je od onih dela koja ostavljaju snažan trag dugo nakon poslednje pročitane stranice.