„Kako ste videli distribuciju dohotka u svoje vreme? Kako ste očekivali da će se ona u budućnosti menjati i zašto?” To su pitanja koja Branko Milanović postavlja šestorici najuticajnijih ekonomista u istoriji ove discipline: to su Fransoa Kene Adam Smit Dejvid Rikardo Karl Marks Vilfredo Pareto i Sajmon Kuznjec. Postavljajući njihove opuse u kontekst vremena Milanović prikazuje evoluciju misli o nejednakosti i pokazuje koliko su se pogledi na nejednakost razlikovali u različitim epohama i društvima. Zapravo tvrdi Milanović o „nejednakosti“ se i ne može govoriti kao o opštem pojmu: svaka od njenih analiza neraskidivo je povezana sa svojim vremenom i prostorom.



Vizije nejednakosti vode nas od Kenea i fiziokrata koji društvenu klasu vide kao zakonom regulisanu kategoriju do klasičnih radova Smita Rikarda i Marksa iz devetnaestog veka u kojima se klasa prikazuje kao čisto ekonomska kategorija određena sredstvima za proizvodnju. Autor pokazuje kako je Pareto preoblikovao shvatanje klase prikazujući je kao proizvod sukobljavanja elite i svih ostalih te kako je Kuznjec uzroke nejednakosti pronašao u urbano-ruralnoj podeli. Takođe objašnjava zašto je istraživanje nejednakosti bilo gurnuto u zapećak u doba Hladnog rata da bi potom ponovo dospelo u centar pažnje današnje ekonomije.



Pedantnom rekonstrukcijom pogleda na distribuciju dohotka svakog od razmatranih autora na osnovu njihovih često obimnih opusa Milanović gradi neprocenjivo vrednu genealogiju priče o nejednakosti. Njegovi intelektualni portreti prožeti su ne samo dubokim razumevanjem ekonomske teorije već i psiholoških nijansi i nude impresivan pregled stavova svakog od predstavljenih mislilaca oblikovanih znanjima i metodologijama koje su im u datom istorijskom kontekstu bile dostupne.