Nakon Drugog svetskog rata reditelji se umesto uglađene i veštačke predstave života okreću predstavi sveta „onakvog kakav jeste“ sirov…. moderan. Pojmove klasicizma i modernosti autor ne smešta u istorijske i geografske okvire već ih promišlja iz estetskog i teorijskog ugla suprotstavaljući ta dva postupka principa koncepta ili paradigme.

»Moderan film za razliku od klasičnog ne vodi svog gledaoca za ruku ne utiče na njega putem čula mirisa vida sluha ne usmerava ga ka nekoj očiglednoj poruci ili krajnje eksplicitnoj temi. Moderan film svom gledaocu nudi realnost takvu kakva je u svom sirovom stanju. Na samom gledaocu je da se snađe kako zna i ume.«