Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade.



Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije postala je crni klasik s kraja XX veka a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba.



„Instinktom pisca savremenosti Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka oprobanih ratnika i školovanih oficira retke ali delotvorne inteligencije pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda možda čak i presudno zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz



„Dopunjavajući se i preplićući šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života kompletnu sliku jedne razgranate porodice uzbudljiv splet životnih tumaranja parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković



„Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić