Zbirka pesama Jovana Dunđina.



Sačinje na od osam delova a svaki deo reklo bi se ove jedinstvene poeme ima po dvanaest pesničkih celina koje imaju svaka nešto više od po dvadesetak kratkih oporih stihova. Ova knjiga je obrazac dunđinovske poetike saopštena u prvom licu. Subjekt skoro proročki u zagonetnim slikama sučeljava sadašnjost i prošlost pletući pesničku povest u pogledu na život i na njegovu istorijsku i metafizičku određenost. Ova poema je sačinjena od maglovitih eliptičnih izveštaja o vremenu i sudbini čoveka u njemu u okvirima nemilosrdne istoričnosti i razložnosti koja se igra sa zakonima smisla i ljudskim udesima. U senkama ove sage deluju zakoni moći koji večno obnavljaju obrasce istorije čas kao nužne i zakonite čas kao posledice samovolje moći i slučaja. Ova poezija odbacuje naglašenu afektivnost i skoro hladnim i neuznemirenim jezikom objektivno reflektuje dramu sveta smenjivanje zbilje i varke. Nemelodičan u vidovima ritmiziranih ponavljanja izvesnosti pesnikov jezik je sinteza odjeka starog gnomičnog i u kulturnu i istorijsku prošlost zaronjenog tela sa mnoštvom neologizama i arhaizama koji asociraju na dubine kulture i na večno vraćanje istog koje razara i obesnažuje ljudski smisao kao varku.