U jednom gradu koji je okovala zima u zemlji okovanoj sa svih strana dešava se svakodnevno čudo života. A tu je i čovek Srđan Valjarević koji hoda posmatra i zapisuje to čudo i tako jednim potpuno ličnim činom pobeđuje tu zimu i otkriva smisao našeg postojanja. Ovo izdanje za razliku od prethodnih sadrži preko pedeset fotografija Vesne Pavlović koje uz ispovesti četrdeset mladih ljudi i šest intervjua sa majstorima svog zanata doprinose atmosferi Zimskog dnevnika koji se upadljivo izdvojio u književnosti devedesetih godina u Srbiji.



16. decembar - četvrtak

U 13.45 u Kosovskoj ulici tri devojčice pod kišobranom. Vraćaju se iz škole i guraju se veselo jedna uz drugu. Kiša im pada na noge ali ne i na glave i hodaju zbijene pod kišobranom. Vesela slika. Devojčice se smeju. Sve ono što ih ne zanima nije pod tim kišobranom ovog tre- nutka. Ono je izvan toga i kisne.



29. januar - subota

U 13.55 Ulicom gospodara Vučića jedan momak sa torbom na ramenu i drugom torbom u ruci ali i kapom na glavi. Hoda i nosi. Nositi nešto neki teret to je suština svih poslova. Taj teret polako nositi stići ću nema zaustavljanja mogu taj teret polako nositi mogu nositi taj teret stići ću nositi polako. . . To je pesma svih poslova.