...Hana kasni. Iznenada pažnju mi privlače crveni odsjaji u staklima izloga potom ulična pucnjava i uzbuđeni povici. Zajedno s gomilom jurim bez duše ka obližnjem Opern placu. Prizor koji gledam pred sobom ledi mi krv u žilama: na ogromnoj lomači okruženoj gestapovcima i policijskim psima gore knjige! Ugljenisane stranice cele i u komadima kao crne krpe lete ka nebu u kovitlacu. Pepeo pada na pločnik u hrpama pa se ponovo diže uvis pod težinom novih i novih primeraka.



Iz knjige M.O.



Kada bi u nekom književnom snu to bilo moguće sve knjige bile bi dovoljne samo (po) sebi. One dobre živele bi svoje živote ponekad se oslanjajući na svoje autore. One najbolje putovale bi i bez svojih tvoraca i bez ikakvih komentara. Same ali ispunjene ljubavlju hiljada koji su ih razumeli i u njih se zaljubili čitanjem.



Iz komentara V.B.