Danas je u Evropi žuta sve ređa u svakodnevnom životu i sve zanemarenija u svetu simbola. Međutim nije uvek bilo tako.



Drevni narodi su žutu smatrali bezmalo svetom bojom simbolom svetla toplote i bogatstva. Zauzimala je važno mesto u verskim obredima antičke Grčke i Rima dok su je Kelti i Germani povezivali sa zlatom i besmrtnošću.



Pad žute počinje u srednjem veku kada joj se pripisuje dvojako značenje. Loša žuta boja gorke žuči i paklenog ognja označava prevaru pohlepu izdaju katkad bolest ili ludilo dok je dobra žuta boja zlata meda i zrelog žita znak moći radosti i obilјa.



Počev od XVI stoleća međutim žuta nezaustavlјivo uzmiče i gubi svoje mesto u materijalnoj kulturi. Protestantska reformacija i katolička kontrareformacija a zatim i „buržoaske vrednosti“ u XIX stoleću doprinose  opadanju njenog ugleda. Iako je nauka ubraja u osnovne boje njena simbolika ostaje dvosmislena. I dan-danas se zelenkastožuta boja smatra ružnom ili čak opasnom jer asocira na bolest i otrov dok se narandžastožuta doživlјava kao jarka vesela i blagotvorna po ugledu na voće te boje. Bogato ilustrovana  Žuta. 



Istorija jedne boje peta je knjiga u ediciji započetoj 2000. i posvećenoj istoriji boja u Evropi od drevnog doba do naših dana. Prethodile su joj Plava (2000)  Crna (2008)  Zelena (2013) i Crvena (2016).