Pate li ljudi i dalje od Stendalovog sindroma da li je sada holivudskim glumicama teže nego ranije zašto smo ožalili Ostoju koji prevozi klavire; zašto su danas aktuelne Vlajčićeve uspomene iz vojske da li bi sreća postojala bez nesreće otkud su baš plavuše postale erotski simbol odakle eksplozija memoara šta se desilo s filmovima na nitratu koja je autorova omiljena književna i filmska lektira da li smo dobili svet koji zaslužujemo kakav je zapravo naš obrazovni sistem šta znači prijateljstvo koji su Srbi u Nojevoj barci a koji van nje kako se dodeljuju književne nagrade da li je istina da „glupost ne boli” zašto je značajna pesma „Zelena trava doma mog”?



U svojoj novoj „kulturološkoj svaštari” Vlajčić se još jednom pokazuje kao beskompromisno iskren i bridak komentator današnjice. Između duhovitih redova o raznovrsnim pitanjima iz oblasti filma književnosti muzike elitne umetnosti i kulture ulične kulture naše i svetske kulturne politike izbija autorova subjektivna ironična ocena života pohvala jednima kritika drugima uvek po zasluzi. Prema sopstvenim rečima autor daje „dijagnozu” kulturi na intenzivnoj nezi na šta samo treba dodati da joj on ovom knjigom pruža i reanimaciju.



Tijana Petković