Veliki pisci pišu deci
Kuća se gradi od temelja i za to se pozovu dobri majstori, a deca se uče i grade od malih nogu i za to im treba dati najvrednije od sebe. Mame i tate treba da im daju svu ljubav, pažnju i najbolji primer, a knjižara ono svoje, dobre pisce i priče koje aktiviraju najzdraviji deo mašte ✨
Roditelji, bake i dede nemaju uvek vremena da pričaju priče i da traže nove, pa smo se potrudili da im pomognemo da dođu do priča onih pisaca koji su prošli test kritike njihove generacije i generacija onih još starijih. Tim kriterijumom smo se vodili. Tražili smo priče pisaca koje poštuju i vole stariji i koji su stekli njihovo poverenje i koji uživaju reputaciju velikih pisaca ☀️
Nije mala odgovornost stati pred decu i samouvereno misliti da je samo to što smo stariji i iskusniji dovoljno da budemo dobar primer i zato smo se pozvali na najbolje, nagrađivane, velike pisce, jer takvi mogu da aktiviraju najlepše potencijale onih kojima ostavljamo svet 😊
Iz tog motiva vam predstavljamo seriju od sedam dečjih knjiga koje su pisali veliki pisci i spisateljice. Čitavu ideju smo nazvali ‘Veliki pisci pišu deci’ i verujemo da će se deci dopasti ❤️
Edicija Veliki pisci pišu deci (Great Writers For Little People) bavi se promocijom dečije književnosti. Projekat je podržan kroz program Kreativna evropa.
Novom edicijom želimo da ukažemo na kvalitetnu dečiju književnost. Odabrali smo poznate i nagrađivane pisce za odrasle, koji su pisali i za decu, mada se to slabije zna. Književna dela ovih pisaca prevedena su na srpski, ali njihove knjige za decu nisu. U ediciji ćemo objaviti knjige sledećih pisaca: Erlend Lu, Sara Stridsberg, Virdžinija Vulf, Alesandro Bariko, Silvija Plat, Ingo Šulce i Le Klezio.
Ove knjige namenjene su deci predškolskog i školskog uzrasta i tematski su dosta različite, ali ono što ih sve odlikuje je visok umetnički kvalitet.
Krava Ute
RSD 800.00
“Krava Ute” Ingo Šulce
Krava Ute, tako su govorile ostale krave iz Livadograda, uvek je bila malo drugačija. Maštala
je da bude poznata i sanjala o velikom svetu! Želela je u cirkus ili još bolje – na rodeo. Uz
pomoć drugarice Franciske svakodnevno trenira, vežbajući najviše skokove i najteže piruete.
Zamalo da je postala šou-zvezda... ali sreću je našla negde drugde.
Ingo Šulce je rođen u Drezdenu 1962. godine. Živi u Berlinu. Njegov prvenac „33 trenutka sreće“ objavljen je 1995. godine, nakon čega su usledili romani i pripovetke, a 2008. godine i knjiga za decu „Gospodin Augustin“. Njegove knjige su dobile brojne nagrade, prevedene su na 30 jezika, a po njima su snimani i filmovi.
Hana Cekau je rođena u Minhenu 1978. godine. Studirala je komunikacioni dizajn u Berlinu i Parizu. Živi u Berlinu i radi kao ilustratorka i dizajnerka knjiga za brojne izdavačke kuće. Predavala je ilustraciju na raznim univerzitetima. Za svoje knjige je dobila nekoliko nagrada.
Ljiljana Ilić je završila nemački jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prevodi za brojne izdavačke kuće (Booka, Bulevar Books, Prometej, Propolis Books) i članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Takođe, članica je prevodilačke mreže Traduki. Dosad je prevela brojne romane, poeziju i nekoliko pozorišnih komada sa nemačkog, i ređe, engleskog jezika. Izdala je dve zbirke poezije: „Nije zabava to sve“ (Pesničenje) i „Preča posla“ (Edicija Najbolja, Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva). Članica je organizacionog tima Pesničenja, poetskih večeri godinama organizovanih u Kulturnom centru Rex u Beogradu i širom Srbije. Zajedno sa umetničkom grupom Škart i piscem Davidom Alabaharijem uređuje i objavljuje sezonska izdanja sa književnim prilozima autora iz cele regije (Kulturni centar Albahari).
Udovica i papagaj
RSD 900.00
Udovica i papagaj je priča za decu Virdžinije Vulf, napisana 1923. godine za Porodične novine. Priča prati gospođu Gejdž, postariju udovicu, koja odlazi po nasledstvo koje je iza sebe ostavio njen pokojni brat Džozef Brand, za života poznat po svojoj škrtosti. Pored kuće i 3.000 funti, gospođa Gejdž je od brata nasledila i neobičnog papagaja po imenu Džejms.
Virdžinija Vulf je rođena u Londonu 1882. godine. Jedna je od najznačajnijih autorki 20. veka. Bila je u braku sa piscem i izdavačem Leonardom Vulfom, s kojim je osnovala nezavisno izdavačko preduzeće koje je afirmisalo manje poznate autore. Pisala je romane, eseje i kritičke osvrte. U svojim delima se bavila ženskom sudbinom.
Marina Milanović je rođena u Novom Sadu 1989. godine. Studirala i masterirala ilustraciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Živi u Novom Sadu i radi kao ilustratorka i dizajnerka knjiga. Od 2020. godine je i docentkinja na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Za ilustracije je dobila nekoliko nagrada, od kojih izdvaja Neven i počasnu diplomu Zlatnog pera Beograda.
Ana Pejović (1980) prevoditeljka je i radnica u kulturi. Nakon studija engleskog jezika, dugo je radila u izdavaštvu i civilnom sektoru, u oblasti kritičke kulture. Posebnu pažnju posvećuje radu na književnosti za decu. Ova knjiga je njen prvi prevod iz oblasti dečje književnosti. Živi i radi u Beogradu.
Knjiga o krevetima
RSD 900.00
Zabavna i šašava knjiga u stihu u kojoj će deca uživati i razvijati imaginaciju. To je jedna vrsta blesavog popisa izmaštanih kreveta koja se zove i ‘krevetologija’. Voleće je i oni koji vole da spavaju i oni koji ne vole da spavaju. Tu je najmanje običnih kreveta, to su kreveti koji mogu da lete, da plove, sa pedalama, gusenicama, sa propelerom, ima jedan džepni krevet, a ima i krevet sa Severnog pola. Proverite, i deco i odrasli, sigurno ćete naći jedan za sebe.
Silvija Plat je rođena 1932. godine. Bila je pesnikinja, književnica, autorka pripovedaka, a napisala je i jedan roman. Majka joj je usadila ljubav prema književnosti, a svoju prvu pesmu napisala je sa osam godina. Nakon završenog koledža, venčala se s pesnikom Tedom Hjuzom, a sledeće godine je počela da predaje na koledžu Smit. Rodila je dvoje dece i umrla prerano, u svojoj tridesetoj godini.
Ana Pejović(1980) prevoditeljka je i radnica u kulturi. Nakon studija engleskog jezika, dugo je radila u izdavaštvu i civilnom sektoru, u oblasti kritičke kulture. Posebnu pažnju posvećuje radu na književnosti za decu. Ova knjiga je njen prvi prevod iz oblasti dečje književnosti. Živi i radi u Beogradu.
Jelena Nidžović (1987) diplomirala je na Katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima beogradskog Filološkog fakulteta. Godinama je radila u knjižarstvu. Sarađuje s nekoliko iz davačkih kuća kao izvršna urednica i, odnedavno, prevoditeljka. Uređuje književno-tribinski program Kulturnog centra Beograda.
Riba
RSD 499.00
Kurt je viljuškarista. Svakog dana vozi viljuškar na pristaništu i prenosi sanduke teške i preko hiljadu kilograma. Kurt ima brkove, slatku suprugu i troje neobične dece. Jednog dana Kurt nađe nešto na pristaništu. Nađe nešto što nikada ranije nije video. Nešto stvarno ogromno.
Erlend Lu je rođen 1969. u Trondhajmu, u Norveškoj. Studirao je folklor, filmologiju i književnost. Pre nego što je postao jedan od najpopularnijih pisaca u Norveškoj, pravio je muzičke spotove, kratke filmove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao učitelj i prevodilac. Objavljuje knjige za odrasle i decu. Njegove knjige o Kurtu doživele su veliki uspeh, a pretočene su i u animirani film. Živi u Oslu sa suprugom i tri sina i uživa u biciklizmu.
Ćim Jurthej je rođen 1973. u Trondhajmu, u Norveškoj. On je grafički dizajner i ilustrator. Pored ovoga, uspešno se bavi muzikom i filmom.
Radoš Kosović rođen 1984. godine u Beogradu. Završio je klasični smer Filološke gimnazije u Beogradu, diplomirao na grupi za skandinavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stekao zvanje mastera skandinavske književnosti u Norveškoj, na Univerzitetu u Agderu. Živi u Beogradu i radi kao prevodilac. S norveškog je preveo prozna dela Erlenda Lua, Karla Uvea Knausgora, Justejna Gordera, Jensa Bjernebua, Aleksandera Ćelanda, Merete Linstrem, Jua Nesbea, Marije Par, Maje Lunde, Lin Ulman, Gunstejna Bakea, Nine Like, Gejra Guliksena, Tura Ulvena, Marije Navaro Skaranger, Terese Tungen, poeziju Tune Hednebe, Ćišti Blom i Juna Fosea, dramska dela Henrika Ibsena i Juna Fosea, kao i filozofske eseje Espena Hamera i Laša Svensena. S danskog je preveo prozna dela Karen Bliksen, Vilija Serensena, Hermana Banga Fosa, Jakoba Martina Strida, Dorte Nors, Kaspara Kolinga Nilsena, Tomasa Korsgora, Aste Olivije Nordenhof i Tove Ditlevsen. Godine 2015. dobio je Nagardu „Miloš N. Đurić“ za prevod romana Dani u povesti tišine, Merete Linstrem i Nagradu „Aleksandar I. Spasić“ za prevod Filozofije slobode Laša Svensena. Godine 2022. dobio je Nagradu „Nikola Trajković“ za prevod zbirke poezije Pas i anđeo, Juna Fosea.
Duboko leto
RSD 990.00
Sara Stridsberg je rođena 1972. godine u Solni, u Švedskoj. Piše i prevodi romane i drame. Za svoja dela je dobila mnogobrojne nagrade, a 2016. godine izabrana je za članicu Švedske akademije. Pored drama i romana, napisala je i dve dečje knjige. Sa slikovnicom Duboko leto po peti put je ušla u uži izbor za najprestižniju švedsku literarnu nagradu „Avgust”.
Sara Lundberg se školovala na koledžu Makdanijel u Merilendu (SAD) i na Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti u Stokholmu. Priznata je i kao ilustratorka i kao spisateljica dečjih knjiga. Za svoja dela nominovana je za Nagradu za književnost Nordijskog veća. Nagradu „Avgust” osvojila je nekoliko puta. Napisala je i ilustrovala preko deset dečjih knjiga.
Milena Podolšak (1986) završila je Filološku gimnaziju u Beogradu i diplomirala na Grupi za skandinavske jezike i književnosti na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta. Trenutno završava doktorske studije na Institutu za švedski jezik i višejezičnost pri Stokholmskom univerzitetu. Bavi se usmenim i pisanim prevođenjem. U njene najznačajnije književne prevode sa švedskog jezika ubrajaju se romani Sare Stridsberg, eseji Stiga Dagermana i poezija Edit Sedergran.
Lullaby
RSD 699.00
Jednog oktobarskog jutra Lullaby je odlučila da više ne ide u školu. Napisala je pismo ocu ubacila nekoliko stvari u torbu i prateći stari krijumčarski put krenula stenovitom obalom mora. Na tom putu ona u stvari otkriva sebe – svoje emocije svoju osećajnost. Susret sa dečakom koji se vraća iz ribolova lepa grčka kuća ali pre svega sunce i more ispunjavaju joj dane opijenošću i slobodom. Međutim povratak u školu je neminovan. Ko će poverovati u njeno neobično putovanje?