Prvo ozbiljnije i sistematsko izučavanje karaktera nalazimo u spisima Aristotelovog učenika Teofrasta (ime Teofrast dao mu je učitelj zbog božanskog dara za besedništvo). Svojim po obimu nevelikim delom Teofrast postaje osnivač literarne karakterologije. To njegovo nadahnuto i podsticajno delo blistavog stila i trajne psihološke i književne vrednosti s pravom je nazvano „zlatnom knjižicom”.