U Preobražaju je posejano seme za preobražaj svetske književnosti na način do tada u književnosti neviđen: premisa da je Gregor Samsa tek tako probudivši se shvatio da se u toku noći preobrazio u bubu (na nemačkom ungeheures Ungeziefer doslovno u čudovišnu štetočinu) dovedena je u svojoj unutrašnjoj logici do savršenstva. Prva pomisao Gregora Samse ne tiče se preobražaja njegovog tela u bubu već toga šta će sada da radi (!) – kako će da se pojavi na oči svojoj porodici čije izdržavanje je mahom u njegovim rukama; kako će da ode na posao kada ne može ni da se okrene ni da stane na svoje tanke i dlakave nožice. Kafkin protagonist se uopšte ne pita kako je do preobražaja došlo to ga se ne tiče jer deluje da je čitav njegov život njegov svet podređen sistemima porodice i posla; nema mesta za njega kao pojedinca već za zupčanik šraf u mašineriji života u savremenom svetu koji ga proždire a da on to i ne zna i da ga se to i ne tiče.