Sprega Kafkinog dela sa oniričkim svetom je neosporna pa ova zbirka na očigledniji način zapravo poklanja čitaocima – izdvajajući snove iz izvornog konteksta (prvenstveno pisama i dnevnika) donoseći ih kao samostalne tekstove – skroviti krvotok u bratstvu pisanja i snova. U zapisima snova odjednom iskrsava novi kvalitet čak novi karakter ranije neprimećen kod Kafke. U to ćemo se uveriti kad se predamo ovim sabranim snovima u čijem prevodu je gledano da verno se držeći originala odnos prema prisustvu oniričkog elementa u tekstovima bude stroži i da budu izbegnuta nagađanja zbog kojih bi se gubilo na izvesnosti da je reč o snu a ne tek o oponašanju njegove strukture. Prateće napomene su tako usmerene da zapise snova situiraju u eventualni biografski okvir i ukažu na mogućne veze između snova i događaja u Kafkinom životu.

Jedan od najvećih pisaca našeg veka nije pisao nego je snevao. Njegova književnost je umetnost snova. Sad neposredno i na jednom mestu možemo da se upoznamo sa njegovim snovima da ih i sami sanjamo i tako razumemo ponešto od neshvatljivog u njegovim neuporedivim i fantastičnim pričama i novelama.

Izvesni Gregor Samsa se jednog jutra probudio iz teških snova i otkrio da je preobražen u nekog ogromnog insekta. Događaj je neobičan ali bismo mu možda i oprostili neobičnost pomirili se s takvim preobražajem da nam je pisac dozvolio da se celo to čudo odigrava u snu. Ipak Franc Kafka autor priče o preobražaju Gregora Samse nedvosmislen je i kaže da to nije nikakav san čime nam uskraćuje najudobnije objašnjenje koje bi tako na kraju krajeva bilo realističko. I ne ostaje nam drugo nego da o Kafki mislimo kao o piscu fantastike. U tome je zagonetka: Kafka je suštini realista. Kod njega je na delu logika sna ali to je san u koji je duboko zadrla realnost. Neobičnost i dalekosežnost Kafkinog dela počivaju u neku ruku upravo u sledećem: ono što nam inače izgleda kao nemogućno pred našim začuđenim pa i poplašenim očima pojavljuje se kao suštinski realno.

Otuda ćemo u ovoj knjizi ukoliko umemo da oslušnemo najdublje tokove u snovima naslutiti mnoge elemente iz Kafkinog unutrašnjeg života koje je on pokušavao da potisne i savlada prvenstveno pretapajući ih u čudo svog pisanja.